Jeste li već postali naš član?
Prijava Registracija
Pozovite nas
011 6350 515
Korpa
Korpa je prazna

Zašto dizel motori imaju više obrtnog momenta nego benzinski motori?

07.06.2019

Obrtni moment je proizvod sile i udaljenosti mesta delovanja sile od ose rotacije. To znači da radilica motora koji ima duži hod klipa ima veći obrtni moment od motora iste radne zapremine koji ima manji hod klipa. Time motor sa kraćim hodom po pravilu postiže više obrtaja od ovog prvog.

Zašto dizel motori imaju više obrtnog momenta nego benzinski motori?
Zamislimo ključ za skidanje šrafova na točkovima. Što dužu polugu imamo to će nam posao odvijanja biti lakši (što duži to bolje) jer ćemo istu silu primenjivati na većoj udaljenosti od ose rotacije (šrafa). Ova se udaljenost zove “krak sile”, a ono što pri odvijanju primenjujemo na šrafu zove se “moment” (jedinica: Nm). 
 
Snaga motora, bitna je da bismo znali koliko će automobil ići brzo. Obrtni moment nam je potreban da bi znali kada će taj automobil ići brzo, odnosno on nam je bitan za međuubrzanja, i ubrzanja.
 
Obrtni moment vozaču je najviše bitan kada je preticanje u pitanju – povlačenje vozila. Takođe je i važno da maksimalni moment bude na što manjem broju obrtaja, jer se time izbegavaju visoki obrtaji, veće trenje i veća potrošnja. Obrtni moment figurira u svojstvu rada i njegova definicija se upravo svodi na mogućnost okretanja točka. Snaga je samo cifra koja će nam pomoći da izračunamo kako da konstruišemo menjač da bi iskoristili obrtni moment. Daleko od toga da je snaga zanemarljiva, ali nam ona samo pruža mogućnost da pomoću mehanike upotrebimo tu snagu i pretvaramo je u onoliki rad koji nam je potreban u datom trenutku. Sad je potpuno jasno kako ne pobeđuje uvek onaj ko ima najviše konjskih snaga, već onaj ko je najbolje uspeo da ih ukroti i iskoristi. 
 
Postoji mnogo faktora koji drže dizel motore u stanju da obezbede mnogo više obrtnog momenta a glavni su odnos kompresije, brzina sagorevanja, dužine udara, turbosa i gustine energije. Ono zbog čega dizelaši imaju veći moment je upravo zbog sile koja deluje na klip, a to je ostvareno većom kompresijom, kao i povećanjem kraka zbog mogućnosti dužeg hoda klipa kojeg opet obezbeđuje sila koja nastaje od sagorevanja.  Dizelaši imaju svoje dobre osobine na niskim obrtajima tj. dobri su kao vučne mašine, ne zahtevaju veliku redukciju. Međutim, zbog ''jačih'', težih materijala koji se koriste u dizel motoru iz razloga što trpi prilično velika opterećenja, dosta sporo diže broj obrtaja. Takođe je problem što je visok broj obrtaja kritičan jer se javljaju velike inercijalne sile zbog povećane mase svih elemenata u motoru, a i zbog same brzine klipa.
 
Pošto je kod dizela hod dugačak, on da bi postigao broj obrtaja kao i neki benzinac klip mora da se kreće znatno brže jer prelazi duži put.  Sada dolazimo do benzinca kod koga je sve suprotno, manja sila koja nastaje sagorevanjem, obično manji krak, a i hod klipa. Sve nas to dovodi do zaključka da su sile dosta manje nego kod dizel motora,a time i moment, ali zbog niže mase delova, i manjeg hoda takav motor vrlo brzo postiže visoke obrtaje, a može i da se zavrti dosta više nego dizelaš.
 
Pošto je: moment x broj obrtaja = snaga, u najvećem broju slučajeva benzinac postiže više snage zbog znatno većeg broja obrtaja. Benzinac ima bolje ubrzanje upravo zbog toga jer je motor živahniji i eksplozivniji na zahtev povećanja obrtaja.   Problem je što benzinci imaju slabe mogućnosti na niskim obrtajima i pri takvim režimima određeni sklopovi dosta trpe jer ne mogu da savladaju kontra moment koji nastaje od samog točka, a da bi se ikako iskoristili za neku vuču moraju da imaju veliku redukciju. Tu dizelaši ispunjavaju svoju svrhu.