Jeste li već postali naš član?
Prijava Registracija
Pozovite nas
011 6350 515
Korpa
Korpa je prazna

Kako radi automatski menjač?

26.10.2016

U automobilima poznamo dve vrste transmisije. Manuelnu i automatsku. Imaju istu svrhu ali rade na potpuno drugačiji način. U poslednjih nekoliko godina elektronika u auto-industriji uzima primat, a manuelna transmisija polako nestaje sa scene. Ovim putem predstavićemo vam kako ovaj sistem budućnosti radi.

Kako radi automatski menjač?

Oslobađajuća tehnologija

Automatski menjač automatski menja brzine u zavisnosti od brzine kretanja i uslova na putu. Menjač kao sastavni deo transmisije ima zadatak da prenese obrtni moment sa motora na točkove. Takođe ima zadatak da u određenom trenutku obezbedi odgovarajući stepen prenosa. Prostim rečima menjač služi tome, kako bi se stepen prenosa menjao u toku vožnje u zavisnosti od vaših potreba.
 
Postoje automatski, poluautomatski i kontinualno varijabilni automatski menjači.  Pogledajmo koje su komponente od kojih se sastoji klasični automatski menjač. 

 

Pametan in smislen sistem

Osnova automatskog sistema je kombinacija rada seta zupčanika različitih oblika i veličina, koji izvode različite stepene prenosa. Ostali delovi sistema, koji omogućavaju pravilno funkcionisanje rada zupčanika su: kvačila i trake, njihova hidraulika, razni ventili i oplata. Ovi delovi su tu da omoguće rad svih ovih setova zupčanika. Čitav taj režim rada predstavlja jedan smislen sistem – kada vozilo krene brže i promeni se brzina, tada reaguju i spomenuta kvačila i trake odnosno hidraulika koja ih pokreče i koja preuzima čitav ovaj sistem transmisije. Trake su uglavnom kružnog oblika, a cilj im je da zaustave rotiranje određenog sklopa tj. zupčanika ili nosača, dok su kvačila tu da bi povezala setove zupčanika između sebe ili sa konvertorom odnosno autputom (ka diferencijalu). Da bi sve ovo bilo moguće izvesti, potreban je jedan hidraulični sistem koji bi pokretao sve ove trake i kvačila.
 
Specijalni i složeni konvertor hidraulično spaja motor i menjač i omogućava vozilu da ostane u brzini i dok stoji u mestu. Takođe omogučava manje snage pri niskom režimu rada, dok pri većim brzinama obezbeđuje isto tako potrebnu količinu obrtnog momenta za kretanje vozila. Konvertor je nakačen na zamajac („autput“) samog motora, dok je sa druge strane osovina koja ide unutar menjača. Rad konvertora se zasniva na cirkulisanju tečnosti unutar njega samog, i to od pumpe do turbine, koje su takođe, unutar konvertora.
 
Pumpa ima svrhu da pumpa ATF ulje kroz menjač. Pumpu pokreče motor i ona se okreče u istom smeru kao i „autput“ motora. Uz pomoć oštrih i zakošenih „krilaca” pumpe, tečnost se doprema do turbine koja je direktno povezana sa transmisijom. Planetarni zupčanici omogućavaju razne prenosne odnose u menjaču. Tu se nalaze i kvačila koja drže odgovarajući set planetarnih zupčanika u mestu dok se ostali okreću, i hidraulični ventili koji regulišu izbor brzina u odnosu na brzinu kretanja. Pored tečnosti, pumpe i turbine, stator je četvrti važan deo unutar konvertora. On omogučava pravilnu cirkulaciju tečnosti, i to od turbine nazad ka pumpi, a tečnost predstavlja glavnu spregu između motora i menjača.
 

 

Efikasnije i kvalitetnije 

Možemo zaključiti, da je funkcionisanje transmisionog sistema veoma komplikovano, ali ima velike prednosti za vozača. Efikasan je, omogućava lagodniju i lakšu vožnju. Automobil sa ovakvom transmisijom manje se kvari, jer sam sistem prenosa omogućava stalno optimalno korišćenje i eksploataciju motora.