Jeste li već postali naš član?
Prijava Registracija
Pozovite nas
011 6350 515
Korpa
Korpa je prazna

Kako funkcionišu vozila budućnosti na električni pogon?

21.02.2017

Teorija električnih vozila pojavila se uporedo ili čak pre ideje o motornim vozilima sa unutrašnjim sagorevanjem iako se trenutno posmatra kao budućnost automobilske industrije.

Kako funkcionišu vozila budućnosti na električni pogon?
Do 1915. godine smatralo se da će za pogon automobila biti usvojen električni, ali tada primat su preuzeli motori sa unutrašnjim sagorevanjem jer su tržištu u tom trenutku mogli obezbediti zadovoljenje tražene brzine i snage. U to vreme električni automobil bio je sinonim za motor sa jednosmernom strujom i olovnim akumulatorom.

Kako funkcioniše motor?

Električni motori automobila uspešnije koriste energiju nego motori na benzin i dizel. Oni koristeći istu primarnu energiju prelaze četiri do pet puta veću razdaljinu od motora sa unutrašnjim sagorevanjem. Električni automobil pokreće elektro motor koji zavisi od električne energije skoncentrisane u akumulatoru. Stepen iskorištenosti električnog vozila je 80% dok je iskorištenost vozila sa unutrašnjim sagorevanjem 36%. Ovi motori ne troše električnu energiju u stanju mirovanja, a deo izgubljene energije prilikom kočenja ponovo se koristi regenerativnim kočenjem. Takođe interesantno je protivstrujno kočenje ovih vozila, pri čemu se razvija momenat motora u jednoj strani dok se vrti u drugu stranu i rezultira kočenjem bez pritiska papučice za kočenje već je dovoljno samo podići nogu sa gasa.
 
Osnovna prednost ove vrste vozila leži u činjenici da njihovom upotrebom dolazi do smanjene zagađenosti vazduha u gradovima. Ovi automobili ne ispuštaju štetne gasove i supstance iz izvora energije tokom vožnje, ne iziskuju zavisnost zemalja od nafte i doprinose smanjenju koncentracije staklenih gasova u vazduhu.
 
Govoreći o ovim automobilima nailazimo i na nekoliko prepreka. Jedna od njih svakako je visoka cena zbog troška njihovih litijum jonskih akumulatora (iako vremenom cena opada). U nedostatke svakako se mora ubrojati i nedostatak infrastrukture tj. stanica za punjenje i strah od nestanka električne energije pre dostizanja odredišta.
 

Troškovi održavanja

Uglavnom svi troškovi vozila na električni pogon pripisuju se održavanju i zameni akumulatora jer, u poređenju sa konvencionalnim automobilima, u svom motoru ova vozila imaju samo 5 pokretnih delova. Ovo su ujedno i najskuplji delovi automobila i sva ostala održavanja iziskuju vrlo niske troškove. Da bi se preračunao iznos troškova po pređenom kilometru potrebno je novčanu vrednost pripisati trošenju akumulatora. Ovo može biti nezahvalno ili pak teško iz razloga što svakog puta kada se napuni akumulator će imati nešto manji kapacitet i kraj veka akumulatora zavisi samo od vlasnikove odluke da isti više nema dovoljnu učinkovitost. Čak i tada on nije bezvredan i može se ponovo upotrebiti, koristiti kao rezervni ili reciklirati. S obzirom na to da ovaj akumulator čine mnogobrojne individualne ćelije koje se ne moraju ravnomerno trošiti, moguće je zadržati isti domet vozila povremenom zamenom neke ćelije koja je u najgorem stanju.

Domet

Budući da se automobili sa unutrašnjim sagorevanjem mogu napuniti skoro bilo gde i jako brzo može se reći da imaju neograničeni domet. Za razliku od njih električni automobili nakon punjenja imaju manji maksimalni domet, a samo punjenje može potrajati dosta duže. Ovo je razlog zašto je električno vozilo od strane većine proizvođača etiketirano kao ''dnevno vozilo''. Pod ovim nazivom smatra se kao auto pogodno za kratka putovanja i izlete.
 
Od septembra 2011. godine u nekim zemljama dostupni su modeli serijske proizvodnje: Tesla Roadster, Buddy, REVAi, Nissan Leaf, Mitsubishi i MiEV, Smart ED i Wheego Ehip LiFe. Do Ove godine najprodavanijim električnim automobilima (sa ukupnom prodajom od više od 15.000 jedinica) smatraju se Nissan Leaf i Mitsubishi i MiEV.