Jeste li već postali naš član?
Prijava Registracija
Pozovite nas
011 6350 515
Korpa
Korpa je prazna

Bitka auto lampi - LED, KSENON, LASER, HALOGEN

20.03.2017

Auto lampe ili farovi su jedni od osnovnih delova svakog vozila. Oni igraju značajnu ulogu u sigurnosti putovanja tj. vožnje. Američka istraživanja pokazala su da se skoro 50% saobraćajnih nezgoda dešava noću, pa je samim tim veoma bitan kvalitet i ispravnost farova.

Bitka auto lampi - LED, KSENON, LASER, HALOGEN

Istorijat auto lampi

Prvi farovi bili su acetilenske lampe i koristile su se od 1880. godine. 1898. godine napravljeni su prvi električni farovi koji su opciono montirani na vozilima. Do danas, oni su neizostavni ali i najprepoznatljiviji delovi svakog vozila. 1940. godine predstavljene su standardne lampe, dok su halogene prvi put korištene 1692. godine. 
Osnovna funkcija farova, do skoro, bila je samo u toku noćne vožnje, međutim nedavno, uvedeno je pravilo i obaveza o uključivanju istih i tokom dana. Ova pravila razlikuju se u zemljama. 
2006. godine razvijeni su inteligentni svetlosni sistemi kod farova. Omogućavaju pet vrsta rada svetala:
  • svetla u krivinama
  • aktivna svetla
  • režim vožnje na autoputu
  • svetla za maglu
  • režim vožnje u određenoj državi

Auto lampe

Iako farove posmatramo kao uobičajene stvari na automobilu, danas predstavljaju jedne od glavnih tehnoloških dostignuća. Promenom oblika određenih komponenti došlo je do značajnih inovacija, koje su poslužile kao osnova za buduće projekte. Naučnici neprestano rade na novim ''idejama farova'' pokušavajući da naprave proizvod koji će nadmašiti konkurenciju.
Kako smo već govorili o istoriji samih auto lampi tj. farova, u nastavku ćemo govoriti o četiri glavne konfiguracije svetala, njihovim prednostima i nedostacima.

LED

Kako je evoluirala automobilska industrija tako se menjao i dizajn farova. Posle istraživanja halogenih i HID svetala i njihovih uticaja, pojavila se još jedna opcija - LED diode.
Princip rada LED dioda jako je teško objasniti, pa u kratkim crtama one se oslanjaju na negativne elektrone koji se kreću oko pozitivne ''rupe''. Kada slobodan elektron dospe u rupu smeštenu na nižem energetskom stepenu gubi energiju koja se oslobađa u obliku fotona - najmanje frakcije svetlosti u procesu koji se zove elektro luminiscencija. Kada se ovaj proces ponovi hiljadu puta u sekundi dolazi do emitovanja jakog svetla preko LED diode nešto šire od dva milimetra.
Prve proizvedene LED diode našle su se 2004. godine na modelu Audi R8. 
U odnosu na halogena svetla, LED svetlima je potrebno mnogo manje snage za rad. Ona se mogu svrstati između halogenih i HID lampi zbog njihove luminiscencije. LED diode omogućavaju vam raznovrstan dizajn i raznolike oblike unutar farova. Zahvaljujući maloj veličini omogućavaju veliki broj manipulacija. LED svetla ne emituju toplotu kao halogena ali stvaraju određenu količinu toplote na dnu emitera prolaskom struje kroz svetiljku i time predstavljaju opasnost za bliske sklopove ili konekcijske kablove. Ove lampe moraju imati sistem za hlađenje kako bi se izbeglo topljenje pojedinih delova. Tii sistemi smešteni su u motorima što i nije baš najpogodnije mesto za hlađenje. LED svetla znatno su skupa zbog komplikovanog procesa montaže u automobilu.
 

HID (KSENON)

Prva ksenon svetla pojavila su se 1991. godine na seriji BMW-a 7 i ubrzo postala broj jedan kod nekoliko auto kompanija, iako se nisu nudila kao standardna već kao dodatna oprema. 
Princip rada HID ksenona je sličan neonskim svetlima koje sigurno imate u svom okruženju. HID lampe koriste kvarcno prozirno kućište, elektrode i mešavinu plinova koje stimuliše visoki napon električne struje. Ova svetla koriste metalni Halid miks, a na ksenon plin oslanjaju se samo za vreme pokretanja svetala.
Ksenon far puno je učinkovitiji kada je u pitanju iznos proizvedenog svetla u odnosu na halogene. Njih možete izabrati u nekoliko verzija i veličina u zavisnosti od tipa vašeg vozila. Ksenoni imaju i jako dug životni vek: dve hiljade sati u normalnim uslovima. Oni poboljšavaju vidljivost za vozača tokom vožnje.
Neki od nedostataka ovih svetala su jasni. Svakako da je njihova cena znatno veća od halogenih, složeniji su i zahtevaju poseban uređaj - kondenzator koji stvara i reguliše napon. Ksenoni nisu pogodni kao duga svetla na automobilu jer je potrebno nekoliko sekundi nakon paljenja do postizanja pune snage. Neki ksenoni mogu sadržati otrovne supstance pa mogu biti štetni za zdravlje. Takođe, često su uznemirujući za druge učesnike u saobraćaju pa se time povećava broj nesreća i smrtnih slučajeva.
 

LASER

Da bi ostvarili zamisao laserskih svetala AUDI i BMW su se zaista pomučili, obećavajući da će ova tehnologija biti hiljadu puta bolja od LED i kompaktnije forme.
Kao i ksenon, ova tehnologija koristi laser samo za dio procesa. Kod BMW-a sistem lasera funkcioniše preko tri plava lasera pozicionirana na zadnjoj strani sklopa fara uperenih ka skupu sitnih ogledala koja fokusiraju energiju na mali objektiv sa fosforskim plinom. Ova supstanca stvara svetlo bele boje kada dođe u kontakt sa laserskim zracima. Tako da je u stvari tehnologija stvaranja svetlosti fosforom a ne laserom. Ovakvo svetlo je nekoliko hiljada puta jače i sjajnije od LED dioda, a temperatura boje svetla je jako bliska prirodnom dnevnom svetlu. Ona omogućavaju više fleksibilnosti. 
Glavni nedostatak ove vrste auto lampi je izuzetno visoka cena. Zahtevaju hlađenje jer stvaraju više toplote od LED dioda.
 

HALOGEN

Halogena svetla su najpopularnija u današnjoj automobilskoj industriji. Sačinjena su od staklenog omotača koji izdržava veoma visoke temperature, plina (argona i kiseonika), i električne struje iz automobila.
Osnovna prednost halogenih svetala je njihova jednostavnost i niska cena. Ona se lako menjaju i proizvode se u raznim veličinama pa su pogodna za veliki broj automobila.
Najveći problem halogenih svetiljki je veliki gubitak energije pregrijavanjem same staklene opne. Osetljivost sijalice je još jedan nedostatak, i ne sme se dodirivati golim rukama da se ne bi znatno smanjivao njen životni vek.