Jeste li već postali naš član?
Prijava Registracija
Pozovite nas
011 6350 515
Korpa
Korpa je prazna

Šta je hladnjak punjenog vazduha i kad se menja?

11.04.2018

Verovatno ste imali priliku uočiti razliku u radu motora, odnosno odgovoru na gas, između vožnje u svežoj noći i vrućem letnjem danu. Po noći motor bolje radi, ima više snage i bolji odgovor na gas. Zašto?

Šta je hladnjak punjenog vazduha i kad se menja?
Zbog niže temperatura vazduha kojeg motor usisava. Ali zašto niža temperatura pogoduje radu motora? Hladniji je vazduh gušći te se u istom ciklusu može se usisati veća masa i u njemu može izgoreti više goriva. Time se povećava snaga. Sva nastojanja za povećanjem snage motora svode se na jedno, povećati količinu sagorelog goriva u cilindrima. Na prvi pogled to i ne zvuči bas teško, ali povećanjem količine goriva raste i potreba za vazduhom. Da bi izgorio jedan gram goriva potrebno je blizu 15 grama vazduha, pa povećanjem količine goriva proporcionalno raste potreba za vazduhom, što nije lako osigurati. 
 
Koriste se razni 'trikovi', povećanje broja usisnih ventila, smanjenje otpora strujanja..., a najvažniji je prednabijanje, odnosno kompresija vazduha koji se šalje u cilindre. Prednabijanjem se povećava pritisak vazduha, čime se u istom obimu nalazi veća masa. Upravo je masa vazduha bitna u procesu sagorevanja. Problem je što se povećanjem pritiska povećava i temperatura vazduha, koji se time širi i smanjuje gustinu, što je suprotno od onoga što želimo postići.
 
Mada se uređaj za hlađenje kompresovanog vazduha uobičajeno naziva 'intercooler' to nije uvek tačno. Intercooler je uređaj koji služi hlađenju vazduha između dva stepena prednabijanja. dok većina današnjih uređaja hladi vazduh nakon kompresije, pa je tačnije 'aftercooler'. Zato je hladnjak kompresovanog vazduha najprimereniji naziv, bez obzira gde se nalazi. 
 
Dva su osnovna izvođenja 'vazduh - vazduh i 'vazduh - voda'. Izvođenje vazduh - vazduh je jednostavnije i češće, kompresovani vazduh struji kroz izmjenjivač (saćasti sastav cevi) oko kojih struji spoljni vazduh i hladi ga. Kod nekih (većinom sportskih) izvođenja po izmenjivaču se šprica voda, čime se povećava intenzitet hlađenja. Izvođenje 'vazduh - voda' za hlađenje kompesovanog vazduha koristi vodu u zatvorenom sistemu, koja se takođe hladi vazduhom. 
 
Kada je vazduh kompresovan (po zakonima termodinamike) on se greje, a kada se vazduh greje on se širi. Tako jedan deo od povećanja pritiska turbo punjača je rezultat zagrevanja vazduha pre nego on uđe u motor. Da bi se povećala snaga motora, cilj je povećati broj molekula vazduha u motoru, a ne neophodno povećati pritisak vazduha. Interkuler je dodatna komponenta sistema koja liči na hladnjak, samo što vazduh prolazi kako kroz interkuler tako i oko njega. Vazduh koji treba da uđe u motor prolazi kroz interkuler i time se hladi, dok se spoljašnji vazduh pomoću ventilatora duva preko interkulera. Interkuler povećava snagu automobila tako što hladi vazduh pod pritiskom koji izlazi iz turbine pre nego što uđe u motor. To znači da turbo punjač koji radi na 0,5 bar pritiska uz pomoć interkulera ubacuje hladan vazduh na 0,5 koji sadrži daleko više molekula vazduha obzirom da hladniji vazduh je gušci nego topliji. 
 
Pošto postoji neko malo isparenje ulja na ležajevima turbine uljne pare zajedno sa vazduhom stižu u interkuler gde se hlade i delimično kondezuju, .vremenom se skupi ulja u interkuleru i motor pocinje da ga usisava i masti usis, gusi motor i sam interkuler teže rashlađuje vazduh. Nikakvo stručno znanje nije potrebno da se skine i lepo opere spolja i iznutra, potrebno je nesto alata, strpljenja i malo benzina a auto lakše diše. Ako hladnjak propušta, tj. ima pukotinu i ne može izvršiti svoj posao, tada ga treba zameniti.